Међународни систем јединица (SI), који се базира на јединицама секунда, метар, килограм, ампер, келвин, мол, и кандела (основне јединице), се ревидира с циљем ажурирања дефиниције четири јединице. Очекује се да ће у новембру 2018. године доћи до ревизије дефиниција за килограм, ампер, келвин и мол и да ће Генерална конференција за тегове и мјере (CGPM), међународно тијело одговорно за глобалну упоредивост мјерења, одобрити предложене дефиниције. Нове дефиниције би требале ступити на снагу 20. маја 2019. године.

Ревидиране дефиниције ће се базирати на седам физичких константи (на примјер, брзина свјетлости, Планкова константа и Авогадрова константа) и стога су инхерентно стабилне. Величине су изабране тако да се ревидиране дефиниције неће морати мијењати како се би се прилагодиле будућем развоју технологија које се користе за њихову реализацију. Редефинисање SI система јединица на овај начин је предвиђено резолуцијама CGPM-а усвојеним 2011. и 2014. године. Додатни захтјеви наведени у овим резолуцијама ће осигурати неометан прелаз на ревидиране дефиниције. Већина корисника неће примјетити промјену. Ново издање SI брошуре ће садржавати све релевантне информације за кориснике, те ће бити доступне након што се ревидиране дефиниције службено усвоје. На располагању ће бити смјернице о практичној реализацији јединица.

Неке информације о томе како ће ове промјене утицати на различите области мјерења су дате у наставку:

• Килограм ће бити дефинисан према Планковој константи, осигуравајући на тај начин дугорочну стабилност SI скале за масу. Килограм се може реализовати користећи било коју одговарајућу методу (на примјер, Киббле (vat) вагу или Авогадрову методу (густоћа рендгенске зраке кристала)). Корисници ће моћи добити сљедивост према СИ систему јединица из истих извора који се тренутно користе (BIPM, национални метролошки институти и акредитоване лабoраторије). Међународна поређења ће осигурати њихову досљедност. Вриједност Планкове константе ће се изабрати тако да не дође до промјене SI јединице килограма у тренутку редефинисања. Мјерне несигурности које ће национални метролошки институти понудити својим клијентима такође ће остати непромјењене.
• Ампер и друге електричне величине, како се у пракси реализују на највишем метролошком нивоу, ће се у потпуности ускладити са дефиницијама ових јединица. Прелазак из конвенције 1990 на ревидирани SI систем јединица ће резултирати малим промјенама у свим дисеминираним електричним јединицама. Већина корисника неће морати подузети никакве активности јер ће се вриједност volta промијенити за око 0,1 PPM, а јединица ohm ће се промјенити за још мање. Они који раде на највишем степену тачности ће можда морати прилагодити вриједности својих стандарда и преиспитати буџет своје мјерне несигурности.
• Келвин ће се ревидирати без нeпосредног утицаја на праксу мјерења температуре или на сљедивост мјерања температуре, и за већину корисника ће проћи незапажено. Редефиниција представља основу за будућа побољшања. Дефиниција ослобођена материјалних и технолошких ограничења омогућава развој нових и прецизнијих техника за температурна мјерења која су сљедива према SI систему јединица, посебно када је ријеч о високим температурама. Након редефиниције, смјернице о практичној реализацији јединице kelvina, као и дефинисане скале ИТС-90 и ПЛТС-2000, ће подржати његову свјетску дисеминацију описујући примарне методе мјерења термодинамичке температуре.
• Мол ће се редефинисати у односу на одређени број дијелова (атоми и молекуле) и више неће зависити од јединице масе, килограма. Сљедивост јединице мола се још увијек може успоставити користећи све претходне приступе укључујући, али не ограничавајући се на кориштење мјерења масе заједно са табелама атомске масе и константом Mu моларне масе. Промјена дефиниције мола неће утицати на атомску масу и Mu ће и даље износити 1 g/mol, али сада са мјерном несигурношћу. Та несигурност ће бити јако мала да се ревидираном дефиницијом мола неће захтијевати никаква промјена уобичајене праксе.

Ревидиране дефиниције килограма, ампера, келивина и мола неће утицати на секунду, метар и канделу.

• Секунда ће се и даље дефинисати према хиперфиној прелазној фреквенцији атома цезијума 133. Ланац сљедивности секунде неће бити промјењен. Измјене неће утицати на јединице за вријеме и фреквенцију.
• Метар у ревидираном SI систему јединица ће се и даље дефинисати према брзини свјетлости, једној од основних константи физике. Пракса метрологијe за димензију се неће мијењати, те ће имати користи од побољшане дугорочне стабилности система јединица.
• Кандела ће се и даље дефинисати према Kcd, техничкој константи за фотометрију, те ће се према томе и даље везати за ват. Сљедивост канделе ће и даље бити успостављена са истом мјерном несигурношћу путем радиометријске методе користећи калибрисане детекторе.

SI систем јединица је ревидиран неколико пута од 1960. године када га је CGPM формално усвојио. Међутим, редефинисањем четири основне јединице у исто вријеме је до сада незабиљежено и захтијева истовремену сарадњу на глобалном нивоу из различитих области метрологије. Као и у прошлости, посебно се водило рачуна да не дође до осјетног утицаја на свакодневни живот, те да мјерења урађена према претходним дефиницијама јединица остану валидна у оквиру њихових мјерних несигурности. Мало ће корисника изван националних метролошких лабораторија примјетити промјене. Постизање експерименталне тачности и испуњавање услова из CGPM резолуција представља изванредан успјех који ће осигурати да SI систем јединица настави да задовољава потребе чак и најзахтјевнијих корисника.