Обиљежавање Свјетског дана метрологије 2023. године
Свјетски дан метрологије је 20. мај, када се обиљежава и годишњица потписивања Конвенције о метру 1875. године, те...

Свјетски дан метрологије је 20. мај, када се обиљежава и годишњица потписивања Конвенције о метру 1875. године, те почетак званичне међународне сарадње у метрологији. Конвенција о метру пружа основу за свјетски кохерентни мјерни систем који подржава научна открића и иновације, индустријску производњу и међународну трговину, као и побољшање квалитета живота и заштиту животне средине на глобалном нивоу. Широм свијета, национални метролошки институти континуирано унапријеђују метрологију као науку о мјерењу, развијајући и потврђујући нове технике мјерења на захтијеваном нивоу софистицираности.

Сваке године Свјетски дан метрологије организују и заједно прослављају Међународни биро за мјере и тегове (БИПМ) и Међународна организација за законску метрологију (ОИМЛ) уз учешће националних организација одговорних за метрологију, те у наставку слиједи овогодишња порука директора поменутих организација поводом Свјетског дана метрологије 2023. године:

Тема  Свјетског дана метрологије 2023. године је Мјерења подржавају глобални прехрамбени систем. Ова тема је изабрана јер храна игра пресудну улогу у људском животу, а приступ сигурној храни по приступачним цијенама представља један од највећих изазова за владе широм свијета.

Том циљу теже и пољопривредници те произвођачи хране, који путем дистрибутера и препродаваца продају своје производе потрошачима на међународном, националном и локалном нивоу. Како би произвођачи уопште могли судјеловати на међународном тржишту и имати приступ тржишту производа високе вриједности, требају доказати да задовољавају прехрамбене стандарде. У исто вријеме, владе морају гарантовати сигурност хране и поштену трговину, поготово на локалним тржиштима хране. У том смислу, поуздана мјерења количине и квалитета прерађених и непрерађених прехрамбених производа којима се тргује су од кључног значаја.

Због тога  је Свјетски дан метрологије 2023. године фокусиран на бројне изазове мјерења, којима се треба позабавити како би се обезбиједила ефикасност глобалног прехрамбеног система. Ево неколико примјера:

• количина купљене и продате хране мјери се у односу на њену масу или запремину. Опсег тих мјерења се креће од огромних количина житарица и пшенице којима се тргује на свјетском нивоу па све до брзих аутоматизованих вагања којима се гарантује тачност означавања количине пуњења претходно упакованих производа;

• ефикасно похрањивање и паковање хране зависи од прецизне контроле температуре и влаге околине у којој се иста похрањује;

• квалитет и аутентичност хране одређују се мјерењем њеног хемијског састава. То подразумијева мјерења којима ће се гарантовати да храна садржи оне нивое витамина који су наведени на етикети, па све до мјерења изотопског састава хране ради утврђивања поријекла намирница високе вриједности попут меда или вина; и

• сигурност хране обезбијеђује се детаљним мјерењима у циљу откривања присутности хемијске контаминације као што су остаци пестицида и тешки метали или биолошке контаминације попут микотоксина.

Опште је призната чињеница да живимо у времену у којем смањење природних ресурса и утицаји климатских промјена представљају значајан изазов за глобални прехрамбени систем. Због тога нас не треба чудити да су циљеви попут свијета без глади и општег приступа чистој води обухваћени документом Уједињених народа под називом Циљеви одрживог развоја.

Зато се радујемо што ћемо Свјетски дан метрологије поновно прославити у друштву наших заинтеросованих страна широм свијета, закључили су директори БИПМ-а и БИМЛ-а.

Додатне информације:

Међународна метролошка заједница која промовише осигурање да се тачна мјерења могу изводити широм свијета настоји подићи свијест о томе обиљежавањем сваког Свјетског дана метрологије кроз пригодну кампању употребом плаката и путем веб страница. Претходне теме укључивале су метрологију у дигиталној ери, мјерења за глобални енергетски изазов, за сигурност, за иновације, те мјерења у спорту, околишу, медицини и трговини.

О БИПМ-у

Потписивањем Конвенције о метру 1875. године створен је БИПМ и по први пут озваничена  међународна сарадња у метрологији. Конвенција је основала Међународни биро за мјере и тегове и успоставила темеље за свјетско уобличавање мјерења у свим аспектима наших задатака, историјски се фокусирајући на и помажући индустрију и трговину, али је и данас од истог виталног интереса док се суочавамо са великим изазовима 21. вијека као што су климатске промјене, здравље и енергија.

БИПМ се бави научним радом на највишем нивоу на одабраном скупу физичких и хемијских величина. БИПМ је средиште свјетске мреже националних метролошких института (НМИ) који настављају да реализују и проширују ланац сљедљивости до СИ јединица у националне акредитоване лабораторије и индустрију.

О ОИМЛ-у

Међународна организација за законску метрологију (ОИМЛ) је основана 1955. године као међудржавна уговорна организација с циљем промоције глобалног усклађивања процедура законске метрологије са Међународним бироом за законску метрологију (БИМЛ) као секретаријатом и сједиштем ОИМЛ-а. Од тог времена, ОИМЛ је развио техничку структуру широм свијета чији је примарни циљ хармонизација прописа и метролошких контрола које се примијењују у пружању националних метролошких услуга или услуга сродних тијела.